Ајде, кажем себи, време је да опет нешто напишеш за Древни србски словар. Чекај мало!
Не ајдари толико, кад још не знаш ни шта значи реч – ајде. А овамо хоћеш да се бавиш семантиком. У праву си, одговарам себи у себи. Да не причам гласно сам са собом (предсобљем, кујном, спаваћом собом), шалим се на свој рачун, кад ме питају са ким причам. Са собом – одговарам често.
Некад вреди и са будалом попричати.
Две најчувенијe народнe песмe која почиње са – ајд – јесте „Ајд д`идемо Радо, ајд д`идемо душо, ајд д`идемо бела Радо, доле до Мораве“, коју сам последњи пут наручио, у част своје супруге, једном лесковачком оркестру. Они су се подсмешљиво погледали.Ваљда су очекивали неки турбо-фолк. Друга лирска песма је „Ајде Като, ајде злато, ајдеса мном целер брати“.
И шта је – ајде? Још нам не рече? Ајде је глаголски заповедни начин у савременом србском језику. Значи: пођи, идемо, крећемо, полази, гонити, пожуривати… Ајде потиче из старосрбског аријског језика. На ст. срб. ариј. ајјт`а, = пешке, ићи, ходати, корачати (ногатати), корен – ај.
Ајде се помиње и у Рг веди, 1 што говори о древности ове речи. Реч ајде има исти облик и исто значење у Србији, на Балкану, у Азији, на Кавказу, на Тибету, у Сибиру, односно употребљава се свуда тамо где су Срби живели хиљадама година, а данас живе њихови потомци. И они кажу – ајде.
Ајд и ајде учествују у грађењу речи – ајдар, што је у савременом србском = магаре, магарац: ст. срб. ариј. = ајдар – магарац. Па према томе изведени глагол ајдарити значи и магарчити, можда и намагарчити.
Ајдара је у савременом србском – слободна женска, оговарача, опајдара, а и њено значење је ведско. Аjдара, на ст. срб. аријском = ајат`а – скитња, ићи напред, пешачити, Старосрбска- ариј. реч ајјт`а, = се у истом облику употребљава и данас – ајта: то је група младића , која обилази свадбе, весеља и траже да једу и пију на газдин рачун.
Ајд и ајде граде обиље других речи: ајде де- таман посла, ајдук-хајдук, ајдучка трава, ајдакуља-жена која краде и вара… 2
Дакле, ајде, ајдар, ајдара и корен ајта и ај нису се променили, што се каже, ни за длаку. Остале су исте већ неколико миленијума. Упорно и тврдоглаво опстојавају као и Срби. И још увек пола света лепо каже србски – ајде. Па онда да кажем и ја вама – ајд у здравље!
Ајд па тако!
Пише Мирослав Димитријевић
Напомена: Присвојни придев србски пишем са словом – б, зато што основно језичко правило
гласи: Када је корен речи властита именица, као у нашем случају – Срб, корен не сме да се мења.
Наставци да, али корен – НЕ. Зато пишем: србски, србско, србчад, Србкиња…
1 Рг Веда, химна X, стих 28.
2 Драгољуб Златановић, Речник пиротског говора, Савремени гласник, Београд, 2014. стр. 34.