ДРЕВНИ СРПСКИ СЛОВАР
Грза – бисер србског туризма, прелепо туристичко и викенд насеље са обе стране реке Грзе, безброј пута изговорена и написана, ова реч још увек себично крије своје право значење и порекло.
На Грзи су боравили многи умни људи: песници, лингвисти, филозофи, научници, уметници, интелектуалци свих фела, бар колико ја знам, али нико није умео да им објасни значење овог, очигледно, прастарог појма. Руку на срце, нико од тих силних и паметних гостију се није касније потрудио да реши или макар покуша да протумачи ову језичку загонетку звану – Грза.
На старосрбском-аријском или архаичносрбском језику реч ГЕРЗ = БРЗ, ХИТАР, ОКРЕТАН.[1] Мутацијом ГЕРЗ – добио се облик ГРЗ = БРЗ, ХИТАР. Па према томе – ГРЗА = БРЗА, што није чудо јер је планинска река.
На Грзи је у праисторији живело србско племе ГРЗАНИ, бавило се сточарством и припадало је најстаријем и најумнијем народу Меда. У историјски још тачно неутврђеном времену, када су Перси, такође Међани пореклом, али и први суседи племена на Грзи, кренули према Истоку, ГРЗАНИ су се поделили у две групе. Већа је отишла према далеком Истоку, а мања је остала на прадедовском огњишту. Перси су се зауставила на будућој Персијској висоравни, испод планинског венца Загра, а ГРЗАНИ су остали у – ГРУЗИЈИ, којој су дали своје име. Срби ГРЗАНИ су временом свој етникум преличили у ГРУЗАНЕ, односно ГРУЗИНЕ.[2]
Мања група ГРЗАНА, према претходном договору, као што рекосмо, није се селила већ је остала на Грзи, да чува србско огњиште и вериге, али је убрзо и она отишла у правцу Шумадије. С обзиром да су били сточари, свој животни простор везали су за погодан предео – ГРУЖЕ, која је по њима и добила име. Језичка мутација ГРЗАНА је вероватно ишла овим редоследом: ГРЗАНИ = ГРУЗАНИ = ГРУЖАНИ.[3] По Грзиним ГРУЖАНИ-МА, данас носи име позната област (регија) – Гружа, затим – варошица Гружа, река Гру-жа и најзад Гружанско језеро.
После више од четири миленијума, данас се само голуби грзани, најстарија аутохтона сорта, нису иселили, иако имају крила. Они верно чувају име србског племена ГРЗАНИ и надлећу над реком ГРЗОМ и над истоименим насељем.
А и голубови грзани су, такође, брзи – брзани.
Мирослав Димитријевић
Напомена: Присвојни придев србски пишем са словом – б, зато што основно језичко правило гласи: Када је корен речи властита именица, као у нашем случају – Срб, корен не сме да се мења. Наставци да, али корен – НЕ. Зато пишем: србски, србско, србчад, Србкиња…
(Аутор)
[1] Димитријевић, М. „Србизми у турском језику“, „Пешић и синови“, Београд, 2018.
[2] Димитријевић, М. Енциклопедија србских народа, племена, родова и братстава-свесрбски народносни именар од Лепенаца и Винчанаца до данас, „Пешић и синови“, Београд, 2020.
[3] Исто