ЦРЕШЊЕВИЦА – ТРЕШЊЕВИЦА
Назив (ојконим) Трешњевице је биљног порекла (фитоним) и потиче од старосрбске (старословенске) речи за трешњу – чрěшьня. У даљој деривацији ове именице дошло се до облика –црешња, а потом до данашње форме – трешња.
Према Јасмини Јовановић, назив Трешњевица је добијен на следећи начин: „Ојконим Трешњевица је, дакле, изведен од словенског назива за воће чрěшьня (Ћоровић 2005: 61). Најпре је на именицу (чрěшьня>црешња>трешња) додат суфикс за извођење присвојног придева –ев, а затим и суфикс -ица, такође везан за придевску основу, који се сусреће у именима на ширем словенском простору (уп. Белица, Мионица, итд; Радић, Димитријевић 2002: 42). Како је апелатив трешња раније гласио црешња, варијантни облик Црешњевица, забележен у литератури (Исто: 91, Димитријевић 2014: 64,) није неочекиван“.[1]Према једном народном предању име села потиче од трешњевог топа из ког су хајдуци, наводно, пуцали на Турке. Станоје Мијатовић у антропогеографској студији „Белица“ наводи две могућности: „село је добило име по томе што је у њему некада било много трешања, а по другом, непоузданом, по томе што се тако звало место из којег су се доселили први досељеници“.[2]
На топографској карти Србије данас налазимо више села са истим именом: Велика Трешњевица, Мала Трешњевица код Аранђеловца, Трешњевица код Ариља, Трешњевица (Доња и Горња) код Параћина… У традицији србског народа је да своја села „крсте“ према преовлађујућим биљним светом у околишу: Дреновац по дрену, Липовица по липи, Орашје по ораху, Праскавица (сада Дворица) по праски, брескви, Јовац по јови, врби… Али у бројним сеобама и метанастазичким пресељењима србски народ је од праисторије до данас доносио у нови завичај географске називе (топоними, хидроними, ороними…) из старог краја, па се тако може десити да је и Трешњевица „дошла“ са претходне дестинације првих сеобана-насељеника у овом крају. И Трешњевици суседно село Рашевица добило је назив по селу Рашевцу код Куршумлије, раније Топлица, иначе престоно место Великог жупана Стефана Немање. Први досељеници у Рашевици, који себе данас сматрају Косовцима, дошли су из тог краја и новом подјухорском и моравском насељу дали старо име – Рашевица. Највероватније да се сличан поступак догодио и са првим досељеницима Трешњевице. Како се Трешњевица први пут у писаним изворима спомиње 1425. године, а потом и 1732. године, постоји сасвим реална могућност да се једна група сеобана населила у атару данашње Трешњевице одмах по доласку Аустрије у ове крајеве, а након Пожаревачког мира 1718. године. Тада је ова група досељеника највероватније и донела име селу, али не одбацујемо ни могућност да су досељеници овде затекли велике трешњаре на источним и југоисточним падинама Јухора, погодним за сваку врсту воћарства и виноградарства.
Мирослав Димитријевић
[1]Јовановић, Ј. Микротопонимија села Сињи Вир,Трешњевица, Рашевица, Поточац и Својново у параћинском Поморављу, мастер рад из Дијалектологије српског језика, Крагујевац, 2014.
[2] Мијатовић, С. Белица – антропогеографска и историјска студија, Србска краљевска академија, Београд.
