Ajde, kažem sebi, vreme je da opet nešto napišeš za Drevni srbski slovar. Čekaj malo!
Ne ajdari toliko, kad još ne znaš ni šta znači reč – ajde. A ovamo hoćeš da se baviš semantikom. U pravu si, odgovaram sebi u sebi. Da ne pričam glasno sam sa sobom (predsobljem, kujnom, spavaćom sobom), šalim se na svoj račun, kad me pitaju sa kim pričam. Sa sobom – odgovaram često.
Nekad vredi i sa budalom popričati.
Dve najčuvenije narodne pesme koja počinje sa – ajd – jeste „Ajd d`idemo Rado, ajd d`idemo dušo, ajd d`idemo bela Rado, dole do Morave“, koju sam poslednji put naručio, u čast svoje supruge, jednom leskovačkom orkestru. Oni su se podsmešljivo pogledali.Valjda su očekivali neki turbo-folk. Druga lirska pesma je „Ajde Kato, ajde zlato, ajdesa mnom celer brati“.
I šta je – ajde? Još nam ne reče? Ajde je glagolski zapovedni način u savremenom srbskom jeziku. Znači: pođi, idemo, krećemo, polazi, goniti, požurivati… Ajde potiče iz starosrbskog arijskog jezika. Na st. srb. arij. ajjt`a, = peške, ići, hodati, koračati (nogatati), koren – aj.
Ajde se pominje i u Rg vedi, 1 što govori o drevnosti ove reči. Reč ajde ima isti oblik i isto značenje u Srbiji, na Balkanu, u Aziji, na Kavkazu, na Tibetu, u Sibiru, odnosno upotrebljava se svuda tamo gde su Srbi živeli hiljadama godina, a danas žive njihovi potomci. I oni kažu – ajde.
Ajd i ajde učestvuju u građenju reči – ajdar, što je u savremenom srbskom = magare, magarac: st. srb. arij. = ajdar – magarac. Pa prema tome izvedeni glagol ajdariti znači i magarčiti, možda i namagarčiti.
Ajdara je u savremenom srbskom – slobodna ženska, ogovarača, opajdara, a i njeno značenje je vedsko. Ajdara, na st. srb. arijskom = ajat`a – skitnja, ići napred, pešačiti, Starosrbska- arij. reč ajjt`a, = se u istom obliku upotrebljava i danas – ajta: to je grupa mladića , koja obilazi svadbe, veselja i traže da jedu i piju na gazdin račun.
Ajd i ajde grade obilje drugih reči: ajde de- taman posla, ajduk-hajduk, ajdučka trava, ajdakulja-žena koja krade i vara… 2
Dakle, ajde, ajdar, ajdara i koren ajta i aj nisu se promenili, što se kaže, ni za dlaku. Ostale su iste već nekoliko milenijuma. Uporno i tvrdoglavo opstojavaju kao i Srbi. I još uvek pola sveta lepo kaže srbski – ajde. Pa onda da kažem i ja vama – ajd u zdravlje!
Ajd pa tako!
Piše Miroslav Dimitrijević
Napomena: Prisvojni pridev srbski pišem sa slovom – b, zato što osnovno jezičko pravilo
glasi: Kada je koren reči vlastita imenica, kao u našem slučaju – Srb, koren ne sme da se menja.
Nastavci da, ali koren – NE. Zato pišem: srbski, srbsko, srbčad, Srbkinja…
1 Rg Veda, himna X, stih 28.
2 Dragoljub Zlatanović, Rečnik pirotskog govora, Savremeni glasnik, Beograd, 2014. str. 34.
