Utočište i utoka
Raševačka familija Svetojovanci, (Srbi se po slavama prepoznaju da su familija i posle 15. kolena), jedna je od najstarijih u selu i smatraju se starincima. Njihovo najstarije stanište bilo je pod Juhorom i zauzimalo je ogroman prostor brda Šibe od Dubokog do Velikog potoka, o čemu i danas svedoče imanja i branici: Pavlovića, Dimitrijevića, Markovića, Đorđevića, Avramovića, Mošina, Budžina… sve parcela do parcele – dodrugo[1], a svi i danas slave istu slavu Svetog Jovana Krstitelja zimskog.
-Tu je bilo naše prvo – utočište, govorila mi je baba Zagorka, u mom detinjstvu najbolji znalac starih srbskih reči.
-A šta je to utočište? – pitao sam „hodajući srbski slovar“.
-Pa tu nam je bilo – stanište, skrovište, kućište… Tu smo imali najbolje zakrilje od neprijatelja.
Danas u rečnicima sinonima možemo naći na desetine različitih reči sa istim značenjem. Pa tako utočište može biti: pribežište, sklonište, zakrilje, zakloniš-te, skrovište, izbeglištvo, prihvatilište, zbeg, zbegovište[2]…
U šopskom ili torlačkom govoru, koji je najviše sačuvao od starosrbskog-arijskog ili arhaičnosrbskog jezika, utočište se kaže – utičište. 1.„Tam našal utičište i prizetil se“. 2, „Livađe, tamo je bilo naše – utičište“, što znači mesto boravka i rada.[3]
Na starosrbskom-arijskom jeziku imenica – udaka = utok, utoka, misli se na vodu.[4] Pa je tako Velika Morava utoka Dunava, Ibar utok Zapadnoj Moravi, Nišava utoka Južne Morave…
Početkom devedesetih godina prošlog veka iz kriminalnih krugova izašla je reč-
utoka – pištolj. Utokom se „overavao“ ubijeni u sačekuši ili atentatu.
Tako je drevno-srbska arijska udaka = utok, utoka dobila novo značenje – pištolj. Nekada vrlo popularna, sada sve manje prominentna. Ostala je kao žargonska reč u krugovima gde je i smišljena..
Ako je već tako, neka i ove dve reči utočište i utok(a) budu utoke drevnom srbskom slovaru.
Napomena: Prisvojni pridev srbski pišem sa slovom – b, zato što osnovno jezičko pravilo glasi: Kada je koren reči vlastita imenica, kao u našem slučaju – Srb, koren ne sme da se menja. Nastavci da, ali koren – NE. Zato pišem: srbski, srbsko, srbčad, Srbkinja…
[1] Jedna uz drugu – dodrugo, zajedno
[2] Ćosić, P. i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008.
[3] Zlatković, D., Rečnik pirotskog govora, JP „Službeni glasnik“, Beograd, 2014. str. 539.
[4] Filipović, S., Rečnik srpsko-arij(ev)ski ili arhaično srpski, sa dodatkom korena, Sardonija Beograd, 2009., str. 409.
Piše Miroslav Dimitrijević
