DREVNI SRPSKI SLOVAR
Grza – biser srbskog turizma, prelepo turističko i vikend naselje sa obe strane reke Grze, bezbroj puta izgovorena i napisana, ova reč još uvek sebično krije svoje pravo značenje i poreklo.
Na Grzi su boravili mnogi umni ljudi: pesnici, lingvisti, filozofi, naučnici, umetnici, intelektualci svih fela, bar koliko ja znam, ali niko nije umeo da im objasni značenje ovog, očigledno, prastarog pojma. Ruku na srce, niko od tih silnih i pametnih gostiju se nije kasnije potrudio da reši ili makar pokuša da protumači ovu jezičku zagonetku zvanu – Grza.
Na starosrbskom-arijskom ili arhaičnosrbskom jeziku reč GERZ = BRZ, HITAR, OKRETAN.[1] Mutacijom GERZ – dobio se oblik GRZ = BRZ, HITAR. Pa prema tome – GRZA = BRZA, što nije čudo jer je planinska reka.
Na Grzi je u praistoriji živelo srbsko pleme GRZANI, bavilo se stočarstvom i pripadalo je najstarijem i najumnijem narodu Meda. U istorijski još tačno neutvrđenom vremenu, kada su Persi, takođe Međani poreklom, ali i prvi susedi plemena na Grzi, krenuli prema Istoku, GRZANI su se podelili u dve grupe. Veća je otišla prema dalekom Istoku, a manja je ostala na pradedovskom ognjištu. Persi su se zaustavila na budućoj Persijskoj visoravni, ispod planinskog venca Zagra, a GRZANI su ostali u – GRUZIJI, kojoj su dali svoje ime. Srbi GRZANI su vremenom svoj etnikum preličili u GRUZANE, odnosno GRUZINE.[2]
Manja grupa GRZANA, prema prethodnom dogovoru, kao što rekosmo, nije se selila već je ostala na Grzi, da čuva srbsko ognjište i verige, ali je ubrzo i ona otišla u pravcu Šumadije. S obzirom da su bili stočari, svoj životni prostor vezali su za pogodan predeo – GRUŽE, koja je po njima i dobila ime. Jezička mutacija GRZANA je verovatno išla ovim redosledom: GRZANI = GRUZANI = GRUŽANI.[3] Po Grzinim GRUŽANI-MA, danas nosi ime poznata oblast (regija) – Gruža, zatim – varošica Gruža, reka Gru-ža i najzad Gružansko jezero.
Posle više od četiri milenijuma, danas se samo golubi grzani, najstarija autohtona sorta, nisu iselili, iako imaju krila. Oni verno čuvaju ime srbskog plemena GRZANI i nadleću nad rekom GRZOM i nad istoimenim naseljem.
A i golubovi grzani su, takođe, brzi – brzani.
Miroslav Dimitrijević
Napomena: Prisvojni pridev srbski pišem sa slovom – b, zato što osnovno jezičko pravilo glasi: Kada je koren reči vlastita imenica, kao u našem slučaju – Srb, koren ne sme da se menja. Nastavci da, ali koren – NE. Zato pišem: srbski, srbsko, srbčad, Srbkinja…
(Autor)
[1] Dimitrijević, M. „Srbizmi u turskom jeziku“, „Pešić i sinovi“, Beograd, 2018.
[2] Dimitrijević, M. Enciklopedija srbskih naroda, plemena, rodova i bratstava-svesrbski narodnosni imenar od Lepenaca i Vinčanaca do danas, „Pešić i sinovi“, Beograd, 2020.
[3] Isto
