VATRA I VRATA – DVA JEZIČKA BRATA
Da li je uopšte moguće naći srodničku vezu između ova dva, naizgled, nespojiva pojma srbskoga jezika? Nadajmo se da ćemo uspeti u istraživanju po drevnom srbskom slovaru, a koje do sada naši filolozi nisu obavili. Na starosrbskom-arijskom, inače, najstarijem jeziku na svetu, kako smatraju: Adolf Pikte,[1] Apendini,[2] Gordon Čajld,[3] Mario Alinei [4] i mnogi drugi najugledniji lingvisti sveta, reč – PIRO = VATRA. Vatra se mora u početku – piriti, duvati, da se razgori u ognjištu, u kadionici, u trudu (suva vlakna pečurke sa drveta) kada se iskra ukreše – ocilom, pa se piri u trud dok se ne stvori žar, pa da se njime tek tada pripali cigara… Kad se vatra mnogo razgori, nastaje vatreni pir – vir (vatreni), požar koji guta, sagoreva sve pred sobom. Bog Pirun (prvobitni) jeste Perun – bog Sunce, živa vatra nebeska. Iz imenice PIRO izvedena je reč – piroman = palikuća, a i danas u gradskoj opštini Obrenovac (grad Beograd) postoji naselje – Piroman. (Obrenovac se nekada zvao – Palež, jer ga je vatra palila). Helmski (balkanski) Srbi su još u dalekoj praistoriji imali, a imaju ga i danas, hvala Bogu, grad – Pirot – Vatreni grad. Kad su se nastanili u Indiji, osnovali su opet grad Virot – Pirot,[5] u današnjoj i nekadašnjoj regiji severne Indije.[6] I tu otprilike počinje da se odvija jezička metateza (zamena) Pirot – Virot – Vatra, koja je, u milenijumski dugoj jezičkoj derivaciji, išla najverovatnije, ovako: Pirot = Virot, u međuvremenu ispada slovo -glas – I – iz reči Virot i na njegovo mesto dođe – A, pa se tako dobila reč Varot, a u još poznije doba, dolazi do nove permutacije i Varot dobija glas i slovo – U- i postaje – VARUD. A na starosrbskom-arijskom jeziku upravo je VARUD(A) = VATRA.[7] I Srbi u Rumuniji, naprimer, i danas kažu – vatra, kao i drugi narodi narođeni od Srba. Dakle, stara varuda je u savremenom srbskom jeziku doživela, bar za sada, „konačan“ oblik – vatra, što je normalno jer je jezik – živa materija, menja se i oblikuje, a srbski jezik je više od toga – kuća naroda. Ali nema kuće bez vatre na ognjištu. Da toplota iz kuće ne bi otišla vani, morala se postaviti vrata. A Vrata su JEZIČKI morala da budu u srodstvu sa starijom i bogotvorenom – Vatrom. Zato se u imenovanju-kumovanju novoj reči pribeglo – inverziji (permutaciji) pa su od VATRE nastala – VRATA: VATRA-VRATA. Dva jezička brata. Oko 1500 godina pre Hrista, Srbi su uveliko vladali Misirom (Egiptom) i poštovali boga – RA, boga Sunce, boga nebeske vatre. VatRA u svojoj formi sadrži i ime boga Ra. Na starosrbskom-arijskom jeziku koren VAT = stan, građevina, kuća. Kada se korenu VAT doda sufiks – RA dobija se opet – VAT + RA = VATRA, što se može tumačiti kao: kuća boga RA. Dakle, VAT + RA = VATRA = KUĆA BOGA – RA. Eponimni rodonačelnik Srba-Brega, (sa centrom Bagdala) bilo je polubožanstvo Brag, za kog se kaže da je doneo vatru. U jelinskoj mitologiji to je Prometej, a prema predanju, Prometej je bio drugi vladar po redosledu u srbskoj državi – Bregiji, današnjoj Srbiji „na bregovitom Balkanu“.[8]
Zbog božanskog porekla Vatre, koja je zakon stvaranja sveta,[9] Vrata su, pored osnovnog, dobila mnogo veća, jača i vrlo slojevita značenja. Prema Rečniku srpsko-arij(ev)skom ili arhaično-srpskom,[10] vrata u svojoj spoti još znače: ulaz-izlaz, zakon, pravo, propis, pravilo, usluga, obredni zavet, religijska dužnost…
Vatra kao koren reči nalazi se u brojnim oblicima savremenog srbskog jezika: vatrište, vatralj, vatreno, Vatroslav, vatrogasno, vatrica, vatričak, vatrogasac, vatra (temperatura), vatra (iz bojnog oružja), vatrostalan…
Vrata, takođe, učestvuju u građenju velikog broja reči: vratanca, vratnica, Vratna, vratilo, Vratnik, Vratoloma (srbski naziv), vrat, vratolomije, vratiti, povratiti, svratiti, navratiti, Vratislav, Vratko (Jug Bogdan), vratina, uvratina, vratniče…
Kao što smo videli, sve što je u vezi sa vatrom, vezano je za – Srbe.
Zato Srbine, unesi VATRU u delo ili delo izbaci kroz VRATA.
Miroslav Dimitrijević
Napomena: Prisvojni pridev srbski pišem sa slovom – b, zato što osnovno jezičko pravilo glasi: Kada je koren reči vlastita imenica, kao u našem slučaju – Srb, koren ne sme da se menja. Nastavci da, ali koren – NE. Zato pišem: srbski, srbsko, srbčad, Srbkinja…
[1] Pikte, A. „Lingvistička paleografija“. (Pikte kaže da je Starosrbski – Arijski jezik najstariji na svetu-Majka jezik i ima ista gramatička pravila kao i savremeni srbski jezik.To su dva duhovna jezika jedina na Planeti. Samo savremeni srbski jezik ima direktnu vezu sa starosrbskim – arijskim i po građi i po formi).
[2] Apendini, F. M. „Gramatika ilirskog jezika…“. (Piše da je srbski jezik praotac svih evropskih jezika).
[3] Gordon Čajld „Evropska praistorija“, Pariz, 1962.( Tvrdi da je cela Evropa i njeno stanovništvo delilo do najmanje pojedinosti istu srbsko-vinčansku kulturu, jezik, prosvetu, mitologiju).
[4] Mario Alinei, „Početni jezik Evrope“, 1996, 2000. (Ubeđen je da su Srbi prirodni naslednici vinčanske kulture, pismenosti i civilizacije, a srbski jezik je etalon svih evropskih jezika. Mario je potpuno negirao teoriju o navodnom dolasku Slovena u 7. veku, navodeći da o tome nema ni jednog istorijskog ni arheološkog traga. Srbi, kasnije izmišljen politički naziv Sloveni, na prostoru Srbije žive od dubokog paleolita).
[5] Vidi: “Geografski atlas Indije“, grofa Barenštajna, izrađen odmah po okupaciji Indije od strane Velike Britanije, gde su popisani sve sami srbski geografski pojmovi, koji i danas postoje u Srbiji.
[6] Vidi: Dimitrijević, M. Enciklopedija geografskih naziva Srbije – protumačenih starosrbskim-arijskim jezičkim korenom i značenjem; drugo izdanje, Srbska duhovna akademija Paraćin, 2021. str. 251.
[7] Filipović, Slobodan M. Rečnik srpsko-arij(ev)ski ili arhaično-srpski, sa dodatkom korena, Sardonija, Beograd, 7519. (2010), str. 92.
[8] Stih Desanke Maksimović
[9] Vidi: „Enuma eliš“, prevod: „Kad je Zemlja gorela“, opisuje svetu kosmičku Vatru prilikom stvaranja Zemlje (Sveta).
[10] Slobodan M. Filipović, Rečnik srpsko-arij(ev)ski ili arhaično-srpski, sa dodatkom korena, Sardonija, Beograd, 7519. (2010), str. 104.
